SNIMANJE STANJA

Aqua Mont ima veliko iskustvo u snimanju stanja objekata i terena pod vodom.
Osim snimanja stanja objekata i terena pod vodom Aqua Mont izvodi i snimanje stanja objekata koji su nepristupacni iz bilo kog razloga, npr. zagadena atmosfera, eksplozivna atmosfera i sl.

Tehnike snimanja stanja su:

· Sistem interne TV - obezbeduje pracenje slike i tona u realnom vremenu
· Autonomno snimanje
· Foto zapis
· Vizuelno snimanje

Poslovi snimanja stanja izvedeni do sada su:

1997.
· Vrelo Krupac - Vodovod Naissus Niš /direktan prenos iz vrela sa 72 m dubine/
· HE Bajina Bašta - temeljni ispusti, ulazne rešetke

1998.
· RHE Bajina Bašta - ulazno-izlazna gradevina sa strane tunela
· Vrelo Krupac - Vodovod Naissus Niš /bušotina/

1999.
· Lukobran Bar - PIM
· RHE Bajina Bašta - ulazno-izlazna gradevina sa strane akumulacije
· Luka Tunis - Tunis

2000.
· Armirano - betonski kolektor 2100 m, Novi Sad - vodovod i kanalizacija
· HE Zvornik - slapište
· Vrelo Krupac - inspekcija
· Vrelo Seker Pinari - Turska, foto zapis

2001.
· Snimanje drenova na reni bunarima - Beogradski vodovod i kanalzacija·

2002.
· Snimanje drenova na reni bunarima - Beogradski vodovod i kanalzacija.

SPELEORONJENJE

AQUA MONT okuplja ronioce koji su nosioci prakticno celokupne speleo-ronilacke aktivnosti na teritoriji Jugoslavije od pocetka devedesetih do današnjih dana. Zahvaljujuci višegodišnjoj saradnji sa francuskim speleo-roniocima, koji imaju primat u svetu, radimo po aktuelnim svetskim standardima za speleoronjenje, što uz pravilan izbor ljudi i fond specijalizovane opreme, garantuje visoku bezbednost i efikasnost radova. Za nama su brojne speleoronilacke akcije i ekspedicije, izvedene na teritoriji Srbije i Crne Gore, sa znacajnim privrednim, naucno-istraživackim i sportskim rezultatima. Krajem 2000. god. Prvi put smo izveli jedno istraživanje van granica naše zemlje. U pitanju je Tunis, vrelo Seker Pinari na jugoistoku ove zemlje.
Tekst prezentovan na kongresu speleologa 2000. god u Despotovcu poslužice kao dobra ilustracija:

SPELEORONILACKA AKTIVNOST NA TERITORIJI SR JUGOSLAVIJE U PERIODU 1992 -2000

UVOD

Speleoronjenje je jedna od tehnika istraživanja karstnog podzemlja koje je ispunjeno vodom.
Zatvoreni prostor i odsustvo dnevnog svetla su najizrazitije karakteristike ambijenta u kome se odvija ova aktivnost.
Ove dve karakteristike prakticno i definišu standarde u tehnologiji istraživanja.

Prva speleoronjenja na teritoriji današnje Jugoslavije izvode se šezdesetih godina i vezuju za ime Bože Paljetka.
Sedamdesetih godina u Beogradu pri Speleološkom odseku Planinarskog Saveza Beograda formira se prva ekipa speleoronilaca. Celu stvar predvodi speleolog i ronilac Mika Bakic.
Sa nacelnim uspehom speleoronjenje se održava do ranih osamdesetih kada zapocinje stagnacija i prakticno zamiranje ove aktivnosti.
Pocetkom devesetih pri SO PSB i DPA URS formira se nova generacija speleoronilaca koja je nosilac ove aktivnosti na našim prostorima sve do današnjih dana.
Aktivna višegodišnja saradnja sa francuskim speleoroniocima dodatno je doprinela uspešnosti i kvalitetu rada sadašnje generacije speleoronilaca.

Naredni tekst bice sažet osvrt na:
1. Tehnologija speleoronilackih istraživanja
2. Institucije sa kojima je ostvarena saradnja u periodu 1992 - 2000
3. Rezultate speleoronilackih istraživanja u ovom periodu

TEHNOLOGIJA SPELEORONILACKOG ISTRAŽIVANJA

Pretpostavljajuci sve zahtevnosti ambijenta gde se izvodi speleoronjenje, važno je u cilju bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta istraživanja poštovati odgovarajuce standarde i procedure.
Standardi i procedure u speleoronjenju realizuju se kroz tri jednako znacajna segmenta:

1. Organizacija i planiranje speleoronilackih istraživanja
2. Sastav ekipe
3. Oprema i tehnika.

U nacelu o svakom od ovih segmenata:

1. Organizacija i planiranje speleoronilackih istraživanja

Osnovni princip u organizaciji speleoronilackih istraživanja je rad korak po korak. Suština ovog nacina rada je realno sagledati zahtevnosti raznog tipa u datoj fazi rada i u saglasnosti sa njima pripremiti sledecu fazu.

Prvi korak u speleoronilackom istraživanju je informativno ronjenje koje ima za cilj elementarno upoznavanje sa novim objektom:
· elementarna topografija:
- azimut ulaznog sifonskog kanala
- gabariti sifonskog kanala
- bocni otvori
- dubine na karakteristicnim mestima
- distanca i procena za dalje
- azimut pravca za dalje na zadnjoj dostignutoj poziciji
· vidljivost
· temperatura vode
· maksimalna dubina sa procenom za dalje
· zahtevnosti raznoga tipa (nanosi mulja, granja; suženja...)
· prisustvo faune.

Na bazi informativnog ronjenja dobijaju se elementi koji su polazište za narednu fazu rada.
Pretpostavka efikasnog rada je timski rad, kako u fazi transporta do lokacije mesta zarona tako i u fazi pripreme podvodne trase za dalje napredovanje.
U speleoronjenju se cesto roni sam. Da bi ovakvo ronjenje bilo bezbedno i efikasno nužno je da ronilac ispunjava sledece:
- da bude psiho-fizicki zdrav
- da poseduje potrebno znanje i iskustvo
- da radi sa opremom po standardu za dato ronjenje.
Svako ronjenje mora imati jasno odreden cilj. Na osnovu zadatog cilja pretpostavljaju se parametri ronjenja - dubina i vreme koji definišu autonomiju disajnog medija, poštujuci pravilo jedne trecine.
Cilj datog speleoronilackog istraživanja odreduje i zahtev za korišcenjem suvislog disajnog medija. U tom smislu jako je važno ispoštovati sledecu tabelu korišcenja gasova za disanje u funkciji dubine ronjenja.

Korišcenje gasova za disanje u funkciji dubine ronjenja

2. Sastav ekipe

Definisani cilj date faze odreduje broj i strukturu ljudi u ekipi.
Dobro poznavanje ronjenja, speleologije kao i disciplinovanost, bitni su preduslovi za uspešnost rada.
Minimalna speleoronilacka ekipa je dvoje ljudi.

3. Oprema i tehnika

Oprema i tehnika koja se angažuje za dato ronjenje - istraživanje direktno je u funkciji elemenata dobijenih u prethodnoj fazi rada i definisanog cilja.
Gornja granica fonda opreme i tehnike ne može se odrediti jer zavisi od konkretne situacije i zato u speleoronjenju ne postoji univerzalni fond opreme za razliku od ronjenja u otvorenoj vodi.
Ako je rec o informativnom ronjenju onda je stvar izvesna, odnosno fond opreme za informativno ronjenje je minimum opreme za speleoronjenje.
Najkarakteristicniji elementi opreme za speleoronjenje su:
· motalica sa najlon užetom Ø 2-3 mm, sa odgovarajucom markacijom
· dve odvojene boce, svaka sa svojim regulatorom i manometrom
· šlem sa dva izvora svetla.

INSTTUCIJE SA KOJIMA JE OSTVARENA SARADNJA U POERIODU 1992 - 2000.

1. Francuska ronilacka federacija
U periodu od 1994. do 1998. godine ostvarena je aktivna saradnja sa vrhunskim francuskim speleoroniocima, koja je doprinela bržem sazrevanju naših speleoronilaca i usvajanju svetskih standarda za ovu aktivnost.
2. Zavod za geološka istraživanja - Podgorica
U periodu 1994 - 1998. podržali su rad francusko-jugoslovenskih timova i omogucili nam rad na teritoriji Republike Crne Gore.
3. RGF (Rudarsko-geološki fakultet) - Beograd
Saradnja na istražnim radovima, lokacija Taorsko vrelo kao i drugi oblici saradnje i konsultacija.
4. Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni
U periodu 1996 - 1998. istražni radovi, montaža opreme za potrebe opita crpljenja, podvodna geodezija - vrelo Krupac, vodosnabdevanje Niša.
5. Zavod za zaštitu prirode Srbije
Više istraživanja na teritoriji Republike Srbije
6. JKP Vodovod i kanalizacija Naissus
U periodu 1996 - 2000. podvodni radovi na vrelu Krupac.
7. Direkcija za izgradnju grada Niša
Istraživanje Kravljanskog i Taorskog vrela 1999 - 2000.

LISTA OBJEKATA ISTRAŽIVANIH NA TERITORIJI SR JUGOSLAVIJE I INOSTRANSTVA U PERIODU 1992 - 2000.

REPUBLIKA SRBIJA

REPUBLIKA CRNA GORA

TURSKA

Istraživao i sastavio :
Aleksandar Milosavljevic

ZAKLJUCAK

Speleoronilacka aktivnost sadrži u sebi tri aspekta:
- sportski
- naucni istraživacki
- privredni.
Prva dva aspekta zastupljena su gotovo uvek u ovoj aktivnosti, dok privredni aspekt speleoronjenja je ono što tek ceka svoju pravu afirmaciju u buducem vremenu.

Vode podzemlja koje su minimalno istražene i još manje iskorišcene, strateški su resurs našeg podneblja.
Da bi se bezbedno, efikasno i kvalitetno istraživalo u ovom domenu i da bi rezultati istraživanja bili upotrebljivi, bilo za nauku ili za privredu nužno je da bude zadovoljeno sledece:
- poštovanje standarda i procedura u tehnologiji speleoronilackih istraživanja
- poštovanje standarda u prikupljanju i beleženju podataka
- sistematizacija u radu
- širenje baze speleoronilaca, ali ne po cenu obaranja standarda
- pracenje svetskih aktuelnosti i razmena sa inostranstvom
- konkretnija saradnja sa zainteresovanim naucnim i privrednim institucijama.

Kao novost koja ce sigurno uciniti kvalitativan pomak u speleoronjenju na našim prostorima, navodimo da ce Aqua Mont u najskorije vreme nabaviti potreban fond opreme za duboka ronjenja sa korišcenjem sintetickih mešavina.
Tehnologija pravljenja, rukovanja i ronjenja sa sintetickim mešavinama nije nam nepoznata, što znaci da ce nam u prvoj fazi eventualno biti potrebna samo supervizija našeg rada od strane francuskih kolega.
Korišcenje ove, za nas nove tehnologije ronjenja obezbedice dostupnost dubinama do 150 metara, što ce biti novo poglavlje u razvoju našeg speleoronjenja i što ce nas svrstati u sam svetski vrh u domenu ove aktivnosti.